понедељак, 1. јун 2015.

Potpisan prvi ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka u Srbiji

Erste Bank a.d. Novi Sad i Vetropark Kula a.d., čiji je osnivač italijansko-srpska kompanija MK Fintel Wind, potpisale su ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka u okolini Kule. U pitanju je kredit ukupnog iznosa 11,7 miliona EUR, od čega je 9,65 miliona sa rokom otplate 12 godina, a ostatak  je namenjen finansiranju PDV-a.

Radovi na izgradnji Vetroparka Kula počeće tokom leta. Instalisana snaga ovog vetroparka biće 9.9 MW, a očekivana godišnja proizvodnja oko 25 GWh (gigavat časova). Park će se sastojati od tri vetrenjače  pojedinačne  snage  od  po 3,3 MW.



Realizovanje projekata koji koriste obnovljive izvore energije podrazumeva veoma kompleksne aktivnosti i za nosioca projekta i za finansijera, posebno kada su u pitanju vetroparkovi. Ponosni smo što je prvi kredit za izgradnju vetroparka u Srbiji odobren upravo od strane Erste Banke. Sa kompanijom MK Fintel Wind razmatramo finansiranje izgradnje i dodatnih vetroparkova“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

Erste Banka je do sada sa blizu 35 miliona evra finansirala projekte koji koriste obnovljive izvore energije. Reč je o 17 mini hidroelektrana, dva biogasna postrojenja, solarnim elektranama, kao i drugim projektima. Od pomenutih 17 mini hidroelektrana, tokom prethodnog perioda već je deset počelo da proizvodi električnu energiju. Nakon realizacije kredita namenjenog izgradnji Vetroparka Kula, ukupan iznos finansiranja projekata u oblasti obnovljivih izvora energije od strane Erste Banke biće preko 46 miliona EUR.

Osnovna delatnost kompanije MK Fintel Wind je proizvodnja „zelene“ električne energije, a pored toga, kompanija radi i na povećanju ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i  Podunavlju i ima u planu investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.

Izvor:

Vetrenjače za struju i u Srbiji

Srbija ima uslove da koristi više obnovljivih izvora energije, kao što su vetar, sunce, biomasa, geotermalni izvori i snaga malih vodenih tokova. Mala električna centrala snage desetak kilovata koja koristi snagu vode, vetra ili sunca, zadovoljava sve kućne potrebe za strujom i ne zagađuje životnu sredinu.




Zbog visoke cene struje koja bi bila proizvedena u kućnoj radinosti, domaći resursi gotovo da nisu iskorišćeni. Rastislav Kragić iz Agencije za energetsku efikasnost kaže da u Srbiji na 970 lokacija mogu biti izgrađene male hidroelektrane. "Od toga je nešto manje od 100 izgrađenih elektrana, oko 60, s tim što su u relativno lošem stanju. Svega dvadesetak je u pogonu", kaže on.

U Vojvodini je pokrenuto nekoliko projekata za korišćenje energije vetra. U preduzeću Re-energy, koje gradi vetrenjače, kažu da u naredne tri godine planiraju da izgrade 11 vetrenjača, ukupne vrednosti oko 30 miliona evra. Veljko Janković, generalni direktor Re-energyja, kaže da se prvo postavlja pilot-projekat, vetrogenerator snage 1,1 megavata. "Visok je oko 75 metara, težak je, s konstrukcijom, oko 1.200 tona. Podmiruje 1.200 domaćinstava", kaže on.

Prva vetrenjača za proizvodnju struje u Inđiji biće izgrađena u rejonu sela Beška.

Izvor:

EPS planira gradnju vetroparka kod Kostolca

Elektroprivreda Srbije planira izgradnju vetroparka u bilizini Kostolca, snage 30 megavata, kazali su juče agenciji Beta u srpskoj elektroenergetskoj kompaniji.



Kako su istakli u EPS-u, procenjena vrednost investicije je izmedju 35 i 40 miliona evra, a tačnu vrednost pokazaće tehničko-investiciona dokumentacija koja bi trabalo da bude završena do septembra.

EPS je na području Kostolca završio merenja potencijala vetra i zaključio da lokacija zadovoljava kriterijume za izgradnju vetroparka, naveli su u kompaniji.

Do kraja 2012. godine, kazali su u EPS-u, trebalo bi da bude zatvorena finansijska konstrukcija za izgradnju vetroparka, a projekat je kandididovan za korišćenje sredstva iz pretpristupnih fondova (IPA) Evropske unije.

Izgradnja vetropaka bi mogla da počne 2013. godine, a prva energija da potekne u drugoj polovini 2014. godine. Godišnja proizvodnja struje u vetroparku u Kostolcu biće oko 93 givavat sati, naveli su u EPS-u.

Elektroprivreda Srbije objavila je prošle godine Belu knjigu, kao strateški dokument u ispunjavanju ciljeva u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, smanjenja emisije štetnih gasova i povećanja energetske efikasnosti do 2020. godine.

Tim dokumentom predvidjeno je ulaganja oko četiri milijarde evra u projekte prozivodnje struje iz obnovljivih izvora, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine.

Izvor:

Kako rade vetrenjače?

Vetrenjača je mašina koja služi za pumpanje vode, mlevenje brašna i pretvaranje energije. Tajna koja leži iza rada vetrenjača jeste pretvaranje pokretačke snage vetra u mehaničku preko rotora koji se okreće pod pritiskom vetra. U današnje vreme se koristi elisa (propeler). Ljudi u antičkim vremenima su znali kako rade vetrenjače, naročito tokom 7.veka pre nove ere u Persiji gde su sagrađene prve strukture ovog tipa. One su dobro iskorištene u Evropi, naročito Holandiji. Danas se koriste za proizvodnju električne energije.

Princip rada vetrenjača
Vetrenjače koriste propelere koji akumuliraju vetar. Ovi propeleri se koriste za podizanje i okretanje vetrenjače. Propeleri su vezani za osovinu koja je takođe povezana za električni generator za proizvodnju električne energije. Električna energija se proizvodi kada se osovina okreće pri okretanju propelera. Električna energija se šalje kroz žice i sakuplja se.
Položaj vetrenjače je od suštinskog značaja pošto se time obezbeđuje pristup najboljim rezervama vetra.

Tipovi vetrenjača
 
Način na koji vetrenjača radi takođe zavisi i od tipa vetrenjače. Postoje različiti tipovi vetrenjača. Oni se klasifikuju na osnovu pravca okretanja propelera (elisa). Najčešći tipovi su vetrenjače sa vertikalnom i horizontalnom osovinom.
Horizontalne turbine su najpopularnije i predstavljaju tradicionalne vetrenjače koje su slične avionima sa propelerima. Dalje, vetrenjače sa vertikalnom osovinom su one koje imaju propelere nalik mućkalici za jaja. One su mnogo manje popularne u odnosu na one sa horizontalnom osovinom što čini samo mali postotak ovog tipa vetrenjača.
Moderne vetrenjačne koje se takođe nazivaju i vetroturbinama i grupisane su na mestima koja se zovu farme vetrenjača. Neke od ovih turbina su u blizini obale. Turbine proizvode otprilike 40 posto električne energije na zemlji. Međutim, obično ih pokreće para koja nastaje sagorevanjem fosilnih goriva ili primenom nuklearne fisije.

Koristi
 
Veličina takođe utiče na rad vetrenjača. Vetrenjača može da proizvede određenu količinu električne energije u zavisnosti od veličine. Veće vetrenjače su jače i mogu da proizvdeu veću količinu enegije. Manje mogu da napajaju strujom samo manje domaćinstvo. Farme vetrenjača mogu da proizvedu značajne megavate električne energije što je dovoljno za snabdevanje čitave jedne zajednice. Turbine koje rade na vetar proizvode nultu emisiju i koriste samo obnovljiv izvor goriva.

Mogući problemi
 
Proizvodnja eletrične električne energije zavisi od rada vetrenjača pogotovo kada ne postoji dovoljna jačina vetra. Pošto vetrenjače koriste obnovljivu energiju, podstične se njihov dalji razvoj. Međutim, tokom vremena tehnologija je poboljšala efektivost turbina vetra. Postale su isplative kako za proizvođače tako i za potrošače.

Izvor: